Fenomen televizijske ankete
Kada sam pre više od 15 godina radio kao novinar i urednik na jednoj lokalnoj TV stanici iz Novog Sada, bavio sam se temama poznatih ličnosti, zanimljivosti iz života i aktuelnim dešavanjima iz oblasti zabave.
Tokom jednog od mnogobrojnih terena u Beogradu, nedostajao mi je jedan prilog kako bih kompletirao emisiju za naredni dan. Sve intervjue i reportaže koje sam zakazao obavio sam. Ali nedostajao mi je taj jedan prilog. Odlučio sam da napravim jedan mali eksperiment i uradim nešto što do tada niko nije na lokalnim medijima.
Napravio sam anketu sa jednim, na prvi pogled, vrlo jednostavnim pitanjem. Postavio sam prolaznicima pitanje: „ Kako biste odreagovali kada biste saznali da vam je prvi komšija homosapiens?“
Hajde da zajedno pogledamo ovu anketu i da je analiziramo!
Prva reakcija većine gledalaca bila je: „Jao Bože ala su ljudi glupi!“
A da li je zaista tako?!
Ne isključujem mogućnost da postoje i takvi. Odnosno oni koji zaista ne znaju šta znači termin „Homosapiens“ i šta je to… Želim da verujem da je takvih veoma malo!
U ovom slučaju radi se o potpuno drugoj stvari…
FAKTOR IZNENAĐENJA
Tog dana probudili ste se sa svojim planovima i brigama. Spremili ste se za posao, školu, fakultet, kafu s prijateljima… Razmišljate o stvarima koje su vam u datom momentu važne.
U jednom trenutku, na ulici na putu do vašeg odredišta, pojavljuje se nepoznata osoba sa mikrofonom u ruci. Pruža taj mikrofon prema vama. Kamera vas izbliza snima. I stajete. Vaš mozak je prestao da radi i pre nego što ste čuli pitanje. Jer ste doživeli stres… Stres bezizlazne situacije iz koje želite da se izvučete na što bezbolniji i što brži način.
FUNKCIJA MOZGA
Naš mozak ima samo jednu funkciju. Da nam pomogne da preživimo sve izazove koji nam se nameću tokom dana.
Ljudi dnevno u proseku donesu preko 85.000 odluka. Svaka ta odluka ima za cilj da nam reši neki problem. Čak i ono što mehanički radimo je rešavanje nekog, uslovno rečeno, problema.
Ljudski mozak voli komfor i Status Quo. Bez preteranog nepotrebnog izlaganja nepoznatim stvarima. Ne voli “klizav teren” i okolnosti koje ne može da kontroliše. Zato mu je osnovna funkcija DA PREŽIVI!
DUGAČKO PITANJE
Ako smo shvatili prethodne faktore, dolazimo do zaključka da je dužina postavljenog pitanja ključ “podbacivanja” sagovornika tokom davanja svog odgovora.
Prilikom psihičke blokade, naš mozak radi kao Google. Pokušava da identifikuje određene ključne reči kako bi na što jednostavniji način izašao iz neprijatne situacije.
To je osnovni razlog zašto su naši sagovornici dali odgovore koje smo čuli u anketi. Mozak je registrovao: komšija, kako bih odreagovao i HOMOsapiens.
Ovo su ključne reči koje su pomogle većini anketiranih da konstruišu percepciju svog odgovora i način kako će izneti svoje mišljenje.
OKOLNOSTI I UTICAJ JAVNOG MNJENJA
Anketa je rađena početkom 2006. godine. Tih godina je u Srbiji vladala histerija nacionalističkih organizacija, antihaško i antinatovsko raspoloženje, kriza na Kosovu i Metohiji, ali i homofobija. Tih godina je bilo nekoliko neuspešnih pokušaja organizovanja parade LGBT zajednice. Samim tim, u javnosti je vladao ogroman animozitet prema pripadnicima suprotne seksulane orjentacije.
To je jedan od ključnih razloga zašto naši sagovornici nisu registrovali ostale slogove, osim prva dva, od reči HOMOsapiens.
Percepcija stvarnosti na koju je uticalo javno mnjenje.
ŽELJA DA SE UKLOPIMO
Ljudi vole da oponašaju ono što drugi rade. Odnosno, što rade i govore ljudi u koje imamo bezrezervno poverenje. Na taj način ostvarujemo našu potrebu da nas okolina prihvati, tačnije većina, iskazivajući stav koji se ukpala u opšte društvene norme.
Ovo je analiza većine odgovora ispitanika iz ankete. Koji su na žalost, negativni! Ali bilo je i onih koji su zaista znali šta ih pitamo i odgovorili adekvatno. Želim da naglasim da smo u anketu uvrstili odgovore svih ispitanika. Nismo radili selekciju kako bismo postigli efekat blaćenja naroda ili sticanja utiska o nivou obrazovanja nacije. NE! Sve koje smo “startovali” tog dan, objavili smo.
Radeći na televiziji kao novinar i urednik jutarnjeg programa, shvatio sam kolika je moć medija. Koliku moć na stav, mišljenje pa i život svakog pojedinca ima ono što se piše, objavljuje ili javno govori. Rad na televiziji mi je pomogao da se oslobodim straha od javnog nastupa i govora pred nepoznatim ljudima. Možda, kada bismo se svi oslobodili straha od govore pred nepoznatim ljudima, nebismo “ispali smešni” i život bi nam bio mnogo lepši.
O tehnikama javnog govora pred nepozantim ljudima, možete pročitati ovde.
Piše: Jovan Vignjević
Datum: 30.10.2021.
Foto: canva.com