Kategorije
Resursi

Zašto su važne grupe na društvenim mrežama i kako formirati grupu?

Već odavno je prošlo vreme kada je dovoljno samo imati profil ili stranicu na društvenoj mreži da bi bio viđen. Danas je to postala “Real Time” igra sa algortmom Fejsbuka, Linkedina ili neke druge društvene mreže ili društvenog medija. Moramo dobro upoznati način i pravila ponašanja društvenih mreža kako bismo ta pravila okrenuli u našu korist i kako bismo ostvarili zacrtane ciljeve.

Poslednjih godina veliku popularnost imaju Fejsbuk grupe, a od skoro u porastu je i interesovanje za Linkedin stručnim grupama. Zašto je to tako?

Da bismo koristili društvenu mrežu prvo moramo da kreiramo lični profil. Od njega sve počinje. Lični profil predstavlja našu ličnu kartu, odnosno pruža mogućnost našim pratiocima i prijateljima da steknu utisak o nama. Ono što delimo, komentarišemo ili lajkujemo definiše našu sliku u javnosti. Tačnije stvara našu reputaciju.

PREDNOST GRUPE

Konkretno Fejsbuk nam pruža mogućnost da kreiramo nekoliko formata putem kojih možemo da okupimo našu ciljnu grupu oko određene teme.  U ponudi su Stranica (Page), Događaj (Event) i Grupa (Group).

Svima poznata Stranica (tzv. Lajk Stranica) je potrebna kako bismo mogli da kreiramo kampanju pomoću koje dovodimo našu ciljnu grupu na željeno odredište (sajt, stranicu, landing page, blog, vlog…). Na Stranici možemo da objavljujemo naš sadržaj koji će videti samo nekoliko naših aktivnih fanova. I to na svom Zidu (News Feed). Ali neće stići notifikacija svim fanovima Stranice da smo nešto objavili. To je smišljeno i namerno urađeno kako bi se korisnici ove društvene mreže opredelili za sponzorisane objave, odnosno plaćene kampanje ako žele da ih šira publika zapazi.

Zbog sve veće količine plaćenog sadržaja (oglasa) koji nam iskače svakodnevno, pojavila se potreba za okupljanjem korisnika Fejsbuka prema interesovanjima. Tačnije, ljudi se sve manje okupljaju oko brenda, a sve više oko teme, ideje, sadržaja i relevantne grupe ljudi.

Zato danas imamo grupe na Fejsbuku kao što su “Mame Novosađanke”, “Novosađanke”, “Odmor u Srbiji”, “Svadba u Srbiji” i mnoge druge na različite teme i prema različitim interesovanjima. Osnovna suština ovih i sličnih grupa su brza razmena informacija, sadržaja, saveta i utisaka.

SUŠTINA GRUPE

Dok smo išli u školu družili smo se sa onim ljudima koji su nam najviše odgovarali. Najčešći kriterijum po kom smo birali ljude sa kojima ćemo se družiti jesu zajednčka interesovanja i iste vrednosti. Upravo su to Fejsbuk grupe. Skup ljudi istih ili sličnih interesovanja, odnosno potreba. Grupe okupljaju ljude koji imaju potrebu da nešto saznaju na zadatu temu. Tako se ljudi međusobno uvezuju, uvažavaju i prihvataju kao relevantan izvor neke informacije.

Fejsbuk grupe ne mogu da se bustuju ili sponzorišu. One funkcionišu samo po modelu organskih objava. To je još jedan od bitnih faktora zašto korisnici društvene mreže prepoznaju ovaj format umrežavanja kao koristan i pouzdan izvor informacija.

KAKO KREIRATI FEJSBUK GRUPU?

 Pre nego što formirate svoju grupu na Fejsbuku, morate joj definisati cilj i svrhu postojanja. Na osnovu toga, sledeći korak je naziv. Naziv igra veliku ulogu. Naziv grupe je nešto što mora na “prvu loptu” da objasni čime se bavi grupa i koga okuplja. Zato su nazivi grupa najčešće opisnog karaktera. Tačnije, naziv opisuje osnovnu temu o kojoj se piše i diskutuje u grupi.

Naredni korak je definisanje i ispisivanje jasnih pravila ponašanja. To je bitno jer ukoliko se ne postave okviri odmah na početku, preti da cela vaša ideja propadne. Ima jako puno onih koji bi vašu dobrotu i otvorenost da iskoriste u svoju korist po svaku cenu. Nemojte to dozvoliti i postavite jasna pravila i jasne okvire ponašanja.

Naslovna fotografija mora da prati temu grupe. Administrator može da bude Stranica (Like Page), lični profil ili nekoliko ličnih profila, odnosno osoba.

U podešavanjima možete podesiti adekvatnu boju grupe. Boja ima izuzetno važnu ulogu u građenju poverenja prema grupi. Boja mora da prati temu grupe.

3 VRSTE GRUPA

Na Fejsbuku postoji 3 vrste grupa: javna (Public), zatvorena (Closed) i tajna (Secret). Javne grupe su u osnovi opšte prihvaćene. Svako može da ih nađe u pretrazi i da pregleda sadržaj na grupi bez potrebe za odobrenjem za pridruživanje.

Zatvorene grupe su ekskluzivnije. Kao i javne grupe, svako može da ih pronađe na pretrazi, pregleda ime, opis grupe i listu članova grupe. Ali korisnici Fejsbuka ne mogu da vide sadržaj dok ne postanu članovi zatvorene grupe. Da biste se pridružili zatvorenoj grupi, mora vas odobriti administrator na vaš zahtev ili poziv trenutnog člana. Sadržaj u ovakvim grupama ne može da se šeruje, za razliku od javnih grupa gde je to omogućeno.

Tajne grupe nude isti nivo privatnosti kao i zatvorene grupe, ali pod ogrtačem nevidljivosti. Niko ne može da pronađe tajnu grupu u pretrazi ili da pošalje zahtev da se pridruži. Jedini način da uđete u tajnu grupu je da prethodno upoznate nekoga ko je već član takve grupe i da vas pozove. Sve što se objavljuje u ovakvoj grupi, vidljivo je samo njenim članovima.

VAŽNE ČINJENICE

 Za trenutak se podsetimo šta sam napisao na početku teksta. Naš lični profil i sadržaj na njemu određuje našu reputaciju. Ako je naša reputacija na društvenim mrežama pozitivna i ako nas veliki broj korisnika Fejsbuka prati zbog onoga što objavljujemo, velika je verovatnoća da će naša grupa biti masovna i aktivna. Ako je naša reputacija negativna ili bez određenog stava javnosti, vrlo verovatno će jačina grupe ostati na nivou nekoliko članova. Par desetina ili stotina.

Grupe mogu da budu moćno “oružije” u borbi za ostvarivanjem društveno-korisnih ciljeva kao i postizanju opšteg dobra. Nesmemo dozvoliti zloupotrebu istih, jer je to za sada jedini bastion relevantnih informacija.

 

Ako sam vam pomogao i ako vam se sviđa tekst, vi ga podelite sa svojim prijateljima kako bi i njima mogao da bude od koristi.

 

Piše: Jovan Vignjević

Datum: 02.08.2019.

Foto: www.pixabay.com

Kategorije
Digitalni PR

U čemu je razlika izmedju identiteta, imidža i reputacije?

Razmišljajući o kojoj temi ovaj put da pišem došao sam do zaključka da je potrebno da pišem o razlikama između identiteta, imidža i reputacije. Vrlo često se brkaju ova tri pojma.

Već nekoliko godina se bavim marketingom i internet oglašavanjem i vrlo često dolazim u situaciju da nisam saglasan sa stavom klijenta kako i na koji način da nastupimo pred ciljnom grupom. Velika većina preduzetnika, odnosno vlasnika malih i srednjih preduzeća kada razmišlja o marketingu polazi od sebe i šta oni vole. Na osnovu toga formiraju svoje poslovanje i svoje promotivne aktivnosti.

U nekim situacijama to nije loše. Na primer: Ako ste vi Vegan i otvorili ste restoran sa veganskom hranom, normalno je da ćete izgled lokala i način poslovanja prilagoditi svojim potrebama. Jer znate da velika većina ljudi koji su se odlučili da žive kao Vegani, žive i hrane se na sličan način kao i vi.

Ali ako se bavite poslom za koji smatrate da će vam doneti zaradu, a ne delite vrednosti te delatnosti, što je takođe legitimno, u tom slučaju morate da razmišljate kao vaša ciljna grupa kojoj se obraćate.

Ovde se prepliću tri veoma različita pojma. To su identite, imidž i reputacija. U čemu je zapravo razlika?

IDENTITET

Svako od nas lično, kao i naše firme imaju svoj identitet. To je ono što zaista i jesmo. Naš personaliti. To su naše navike i ponašanja koje smo sticali tokom prethodnih godina života i rada.

Identitet svakog pojedinca formira genetika, zatim porodica u prvim godinama života, a posle društvo u kome se kreće. Poznato je da u zapadnim zemljama postoji običaj da se mladi vrlo rano (već sa 18 godina) odvajaju od svojih roditelja i prepuštaju uticaju samoodabrane okoline. To može da se gleda i sa pozitivne, ali i negativne strane.

Ako gledamo sa pozitivne strane, to je dobro jer mlada osoba ranije sazri i nauči da se bori za svoj opstanak. U takvim situacijama identitet formiran u porodici može da bude od velike pomoći i može da se kroz rad i učenje unapredi.

Dok gledano sa negativne strane, loše okruženje (poznatije u narodu: loše društvo) ima nekada mnogo jači uticaj na naš identitet i naše odluke.

Navike vrlo često utiču na formiranje našeg identiteta. Na osnovu toga imamo lenje ljude, vredne ljude, zavisnike od sporta, radoholičare, alkoholičare, kupoholičare, poznavaoce raznih oblasti, odgovorne osobe, odlične menadžere, još bolje zaposlene i tako dalje. Navike nas teraju da budemo ono što jesmo. Nekada nam se sviđa to što jesmo, a nekada baš i ne pa ne želimo to sebi da priznamo.

„U nekoliko navrata sam sebe lično uhvatio da mi ozbiljno „radi“ sujeta. I to svaki put javno priznam. Da, ja jesam sujetna osoba. Volim da budem u pravu i želim da budem najbolji u onome što radim. Tražim da imam saradnike koji mogu da prate moj tempo i da dele moja uverenja…..“

 Ako malo bolje pogledamo i ponovo pročitamo, koliko vas se zaista identifikovalo sa gore napisanom izjavom?

Nemam problem da priznam ovo što sam izjavio. To zaista jesam ja. Jovan Vignjević. S tim što sam to prepoznao kod sebe i trudim se da negativnu stranu sujete i ambicioznosti izolujem maksimalno u periodu života kada mi je samokontrola najjača. Sve to da ne bih imao kasnije problem.

IMIDŽ

Najprostije rečeno imidž je naš lični „izlog u butiku“. Imidž se zasniva na našem ponašanju i nameri kako želimo da nas javnost vidi i doživi. Predstavlja „ono nešto“ što želimo da „prodamo“ onima kojima se obraćamo.

Imidž se bira. I to vremenom postaje naš način života. Jer mi biramo način ponašanja, govora, oblačenja, poslovanja, brendiranja, javnog nastupa i komunikacije sa našom okolinom.

Najbolji primer osobe koja vodi računa o svom imidžu je svima poznata Jelena Karleuša. Ona je odlučila da se predstavi javnosti kao kontraverzna osoba, bez dlake na jeziku i žena sa stavom. S obzirom da nema neke posebno kvalitetne pevačke sposobnosti, odlučila je da se istakne na potpuno drugačiji način i skrene pažnju na svoj izgled, a ne na pevanje. Pokretačka snaga u ovom procesu je želja da bude u centru pažnje, da bude drugačija u moru istih i da se priča o njoj. Tipičan viralni marketing. Čak šta i ja sam je sada naveo kao primer. J

U čemu je osnovna razlika između Identiteta i Imidža?

Identitet je ono što jesmo, a Imidž je ono što želimo da budemo, odnosno ono kako želimo da nas javnost vidi i doživi. Suštinski gledano identitet je unutrašnjost, a imidž je spoljašnost naše ličnosti.

REPUTACIJA

Identitet i imidž u kombinaciji stvaraju našu reputaciju. Reputacija predstavlja mišljenje javnosti o nama i našem ponašanju. Mišljenje o našoj spoljašnjosti, odnosno o našem imidžu. Imidž se gradi da bi se stvorila reputacija u okviru naše ciljne grupe ili određene zajednice.

Reputacija je veoma važna jer ona stvara predrasude kod onih koji nas ne poznaju lično. Predrasuda utiče da nas ljudi cene, poštuju, preziru, vole, ne vole, idealizuju ili se plaše.

Reputacija može da bude pozitivna ili negativna. Pozitivna reputacija je kada veći procenat javnosti ima pozitivno mišljenje o nama, našem ponašanju, nastupu i izgledu. Dok negativna reputacija predstavlja sve suprotno od navedenog. Na osnovu toga da li nam je reputacija pozitivna ili negativna (mišljenje javnosti) naša ciljna grupa odlučuje da li će s nama sarađivati ili neće. Zato su danas od velikog značaja „Review“, „Like“, „Subscribe“, „Comment“ i „Share“ opcije gde javnost iskazuje svoje mišljenje, svoj stav i svoj utisak o nama, što direktno utiče na stvaranje naše reputacije.

Ovaj društveni status ima veliki uticaj i kod Influensera. Nije isto kada vam neki proizvod preporuči osoba koju veliki broj publike prati i kada vam taj isti proizvod prezentuje osoba koju mali broj ljudi poznaje. Na osnovu toga možemo da zaključimo da Reputacija stvara poverenje kod naše ciljne grupe. I zato je veoma važno da radimo na njoj i da se trudimo da bude pozitivna.

Da rezimiramo!

Naša ličnost, interesovanja i vaspitanje određuju IDENTITET, a IMIDŽ je naš javni nastup koji stvara našu REPUTACIJU, odnosno mišljenje šire javnosti o nama.

 

Piše: Jovan Vignjević

Foto: Pexels

Datum: 12.07.2019.

Kategorije
Marketing

Kako uspešno komunicirati na društvenim mrežama? (VIDEO)

Tokom školovanja često smo čuli rečenicu: „Ponavljanje je majka učenja“. Ova rečenica bi mogla da se primeni skoro u svim aspektima života, a posebno kada se obraćamo publici putem kanala komunikacije kao što su društvene mreže i online mediji. Mi kao homosapiensi smo po prirodi komunikativna bića i volimo da na ovaj ili onaj način razmenjujemo mišljenje, iskustva ili utiske sa drugima.

Zbog velike ekspanzije i ubrzanog napretka digitalnih kanala komunikacije, kao i društvenih mreža, vrlo često se diskutuje na temu da li su nas ovi mediji udaljili ili zbližili. Lično sam stava da su nas društvene mreže i digitalni kanali komunikacije zbližili.

Danas nam je skoro sve na dohvat ruke zahvaljujući internetu. Vrlo često govorimo da su ljudi u zapadnim državama Evrope i Amerike hladni i da se ne druže međusobno. To je delimično tačno, jer im je priroda posla takva da ne mogu drugačije da se ponašaju. Ali ako pogledamo malo detaljnije nameće nam se pitanje:„Gde su nastale društvene mreže?“ Upravo na tom zapadu. Nastale su kao rezultat bunta mlađih generacija da uvek budu u međusobnom kontaktu i da budu u toku sa aktuelnim dešavanjima.

Zato smatram da su nas društvene mreže zbližile, a ne udaljile. Danas možemo da pronađemo osobe i rođake koje nismo videli godinama ili decenijama. Lako se pronađemo i obnovimo naš kontakt kao da smo tu i kao da se nikada nismo razdvajali. Svaka objava ili aktivnost na ovim mrežama je direktan vid komunikacije između pošaljioca i primaoca poruke.

U razgovoru sa ženom često volim da ističem kako sam ja „Publisher“, a ona „Online voajer“. Naravno sve ovo uz šalu. Jer ona strahovito voli da prati šta drugi rade i da čita šta drugi objavljuju, dok ja volim da podelim sa svojim pratiocima svaki za mene važan i zanimljiv trenutak.

Suštinski to i jeste jedina podela korisnika društvenih mreža. Na Objavljivače i Posmatrače.

SLANJE PORUKE

Kada je u pitanju poslovna komunikacija na društvenim mrežama i slanje određene komercijalne poruke, vrlo često ne bude onako kako smo zamislili i kako bismo želeli. Pokušaću u tekstu da opišem putanju slanja-toka-primene poruke koju šaljemo svojoj publici i ciljnoj grupi. Kao i potencijalne probleme koji mogu da nastanu na tom putu.

Prvi korak jeste osmišljavanje, kreiranje i SLANJE poruke našoj publici i ciljnoj grupi. Namera nam je da u sledećem koraku međusobne komunikacije tu našu poruku primaoci ČUJU i razumeju onako kako mi želimo, odnosno onako kako jeste. Problem koji može da nastane je taj, ukoliko nismo dobro koncipirali poruku, da nas primaoci ne razumeju i ne shvate ispravno, odnosno da im nismo privukli pažnju.

REGISTROVANJE PORUKE

Pretpostavimo da smo skrenuli pažnju ciljne grupe i da su ispravno razumeli našu poruku. U narednom koraku cilj nam je da tu poruku REGISTRUJU u svojim glavama kao korisnu, relevantnu i deljivu. Korisnost neke informacije ili poruke pruža mogućnost primaocu da je primeni na neki način. Relevantnost poruke uspostavlja poverenje i trajnu vezu između pošiljaoca i primaoca koja je od izuzetne važnosti za dalju saradnju i vernost. Dok zbir korisnog i relevantnoog daju deljivost, odnosno primalac poruke smatra da treba i drugi iz njegovog virtualnog okruženja da vide tu istu poruku. Jer ljudima je u genima da pomažu jedni drugima. Deljenjem za nas korisne i relevantne informacije želimo da pomognemo drugima da saznaju nešto novo ili da lakše dođu do svog cilja.

Takođe, da bi poruka bila deljiva, primalac mora da bude i SAGLASAN sa njom. Najjednostavniji primer za to su političke poruke. Primalac poruku registruje i prihvati, a ukoliko je saglasan sa njom i ukoliko se poistovetio sa vrednostima koje propagira ta poruka, podeliće je sa svojim prijateljima.

PONAVLJANJE PORUKE

Bez obzira da li je primalac poruke čuo, registrovao ili je saglasan sa njom, to ništa ne vredi ako je ne PRIMENI. To je suštinski „Call to action“. Neka reakcija ciljne grupe u formi kupovine proizvoda, odazivanja pozivu, korišćenja usluge, prijavljivanja na mejling listu i tako dalje. Što nam je i cilj svake kampanje i promocije na društvenim mrežama. Ali ako pogledamo u analitiku primetićemo jedan veoma važan parametar. To je „Frequency“. Na srpskom, to predstavlja broj PONAVLJANJA oglasa našoj ciljnoj grupi. Na osnovu toga vraćamo se na početak priče.

Verovatno ste primetli da kada odete na neki sajt ili ste kliknuli na neku sponzorisanu objavu, nakon toga vas oglasi tog oglašivača svuda prate. To se zove remarketing, a namena mu je upravo da ponavlja oglasnu poruku svojoj ciljnoj grupi za koju smatra da je relevantna i adekvatana za njegov prozvod, uslugu ili neku aktivnost.

Neki bi to nazvali dosađivanjem. Ali u većini slučajeva to nije tačno. To se zove „Podsećanje“. Jer vrlo je moguće da prvim klikom niste izvršili željeni „Call to action“ ili niste bili u prilici da to uradite, a u međuvremenu ste zaboravili na poruku. Tada stupa na snagu PONAVLJANJE ili remarketing. Tako se najčešće gradi prepoznatljivost, odnosno Brend.

Ponavljanje poruke predstavlja vašu prisututnost na društvenim mrežama što je takođe veoma važno na putu ka cilju na društvenim mrežama i internetu u celosti. O temi prisutnosti na društvenim mrežama ću svakako pisati u nekom od narednih tekstova kako bismo shvatili zašto je bolje biti „Objavljivač“ ali bez da omalovažavamo ulogu „Posmatrača“ na društvenim medijima.

ZAKLJUČNA PORUKA

Zaključak ovog teksta bi mogao da bude sledeći. Koncipirajte svoju poruku na društvenim mrežama jasno, precizno, konkretno i nedvosmisleno. Navedite svoju ciljnu grupu da urade upravo ono što vi želite. Bez mogućnosti da se poruka koju šaljete shvati pogrešno ili delimično iskrivljeno. Jer ukoliko se poruka  pogrešno rastumači ili shvati imaćete dupli posao. Da „ispeglate“ prethodno napravljenu štetu i da ponovo pošaljete ispravnu poruku svojoj publici i ciljnoj grupi. A zapamtite da se kredibilitet kod publike na društvenim mrežama lakše gubi nego što se stiče. Mislite o tome i budite pametni kao što već  jeste. Srećno!

 

Piše: Jovan Vignjević

Foto: www.pexels.com

Datum: 02.06.2019.

Kategorije
Resursi

Upravljanje projektima i poslovanjem u Srbiji (Free Download files)

Iako jedan deo naše populacije ne želi da prihvati, ali vremena se menjaju i način ponašanja se menja. Sve je drugačije u odnosu na pre 30 ili 40 godina. Nekada su u Jugoslaviji postojala državna (društvena) preduzeća (fabrike i uslužna preduzeća) koja su bila monopolisti na tržištu. Sve je išlo preko tih firmi pa samim tim su ostvarivali veliku zaradu. Radnici su imali sigurne plate, a rukovodioci su mogli nesmetano da upravljaju državnim novcem bez da se preterano vodi računa o njegovom trošenju.

Novo doba

Danas je na scenu stupio racionalizam. Bar kada je u pitanju Srbija, racionalizam je stupio na snagu iz razloga što više nema tih preduzeća, nema više onakvog tržišta i nema više novca. Danas je mnogo teže pronaći novac za realizaciju neke projektne ili poslovne ideje. Ali kada se obezbede finansijska sredstva o svakom detalju mora da se vodi računa.

U takvim situacijama dolaze do izražaja ljudi i lideri koji znaju veštine upravljanje projektima i poslovanjem. Ljudi sa veštinama upravljanja i sposobnostima komunikacije imaju zadatak da definišu cilj, okupe tim ljudi i prepoznaju šta im je sve potrebno za uspešnu realizaciju projektnog zadatka. Ove veštine se uče, ali osobine lidera se dobijaju rođenjem.

Mnoge strane i domaće kompanije u Srbiji rade po principu Upravljanja projektima. Posebno one kompanije koje posluju na stranim tržištima ili imaju partnere u inostranstvu. Poslovanje na ovaj način je mnogo efektnije i efikasinije. Smanjuje nivo rizika i uključuje sve stručne aspekte u realizaciju projektnog zadatka i pistizanje cilja.

Zato sam ja ovaj put odlučio da sa vama podelim dva Priručnika koje sam sastavio i na ovaj način doprinesem razvoju srpske privrede. Da motivišem vas kao moje čitaoce na lični i profesionalni razvoj.

U priručniku „Upravljanje projektima i poslovanjem“ opisane su smernice i navedeni saveti na šta treba obratiti pažnju tokom vođenja projekta, upravljanja timovima i vođenja finansija.

Priručnik „Profesionalno pisanje Email-a“ jasno i koncizno objašnjava na koji način ćemo se obratiti osobi sa druge strane putem elektronske pošte. Primetio sam kroz dosadanji rad da veliki broj ljudi ima dilemu kako i na koji način da započne i napiše E-pismo (Email). Zato će ovaj Priručnik biti od velike koristi. Siguran sam!

Free Download Priručnici

Upravljanje projektima i poslovanjem – PRIRUČNIK Profesionalno pisanje Emaila – PRIRUČNIK

 

Piše: Jovan Vignjević

Photo: www.pixabay.com

20.02.2019.

 

 

Kategorije
Marketing

Marketing kao afrodizijak

Kada me ljudi pitaju čime se baviš, ja im odgovorim da se bavim Internet marketingom (Oglašavanjem na društvenim mrežama) na šta mi oni redovno odgovore da je to super i da je to budućnost u Srbiji.

Da li je zaista budućnost ili je već odavno sadašnjost samo što toga još uvek nismo u potpunosti svesni? Stav prema marketingu i marketinškim aktivnostima u Srbiji je najčešće ovakav: „A joj pa to i nije tako malo para! Nije u opšte jeftino. Šta tu ima da se radi za te pare? Šta, samo napišeš par rečenica, pronađeš lepu sliku i to je to. To može svako.“ A da li je zaista tako?

Marketing je proces koji treba shvatiti. Onaj ko ga shvati ispravno, navuče se na njega i zavoli ga. Shvati da je to izuzetno moćno oružje. Zato sam ga ja istinski i od srca zavoleo. Imati moć koju ti pruža osmišljavanje proizvoda, kreiranje proizvoda, istraživanje ciljne grupe potrošača, testiranje proizvoda, promocija i oglašavanje, proizvodnja, plasman i borba za prevlast na tržištu je neprocenjivo. Tako stvari funkcionišu u kapitalističkom društvu. A mi smo već odavno kapitalističko i ubrzano postajemo potrošačko društvo. Stvoriti brend od sebe ili svoje firme i kreiranje opšteg mišljenja, ukusa i stava kod šire javnosti je, po meni, jedan od najvećih afrodizijaka.

Ekspanzijom interneta i društvenih mreža u Srbiji, uhvatili smo korak sa razvijenim svetom bar kada su u pitanju online trendovi kao što je Influenser, Jutjuber i ostali. Bili smo svedoci pre neki dan u Novom Sadu koja je moć Youtube kanala i kakav sadržaj se u suštini traži. Živimo u doba Raste i Jala Brata koji ne znaju ni da govore kako treba ali su pronašli par drugara koji znaju da peglaju glas, snimaju, montiraju i dobro online ispromovišu ono što rade. Nema prodaje CD-ova. Samo je važan broj pregleda, a monetizacija kanala donosi zaradu. Besplatan sadržaj na Youtube postaje viralan. Akteri Youtube sadržaja postaju tražena roba i debelo naplaćuju svoj nastup. Eto ti popularnosti preko noći.

Instagram, blog i vlog influenseri su postali veoma tražena roba. Popularni likovi koji su stekli svoju popularnost na internetu tako što su delili sadržaj koji su korisnici društvenih mreža prihvatili kao relevantan i zanimljiv. Ti ljudi naplaćuju od kompanija i brendova svoju uslugu tako što se pojave na nekom mestu ili objave nešto na temu proizvoda koji promovišu. Ljudi vole da kopiraju druge ljude. Zato konzumeri sadržaja na društvenim mrežama veruju ljudima sa interneta i žele da se poistovete sa takvim likovima. Kao što su naši roditelji nekada želeli da liče na Prislija, Bitlse ili ABBA pevače. Tako je i danas. Samo što je danas mnogo lakše postati poznat i popularan.

Ovo sve što sam naveo su primeri koji na prvi pogled deluju kao moja kritika i kao negativni primeri načina korišćenja internet oglašavanja i promocije. Ne! Upravo suprotno. Ovo je pravo i školsko korišćenje svih mogućnosti koje nam pružaju društvene mreže i internet u celosti. Ovde se dovodi u pitanje samo sadržaj. Ali i to je stvar ukusa. Jer da nema kupaca ne bi ni ovakvog sadržaja bilo.

U poslednje vreme meni lično je Linkedin postao veoma zanimljiv. Imam profil od 2009. godine ali nikada se nisam nešto ozbiljno bavio ovom mrežom. Detalj koji me posebno privlači je taj što na ovoj društvenoj mreži nema mesta sprdnji i ekstremnoj zabavi. Ova društvena mreža se koristi isključivo za poslovnu komunikaciju, razmenu mišljenja i iskustva kao i regrutaciju novih kadrova, odnosno aplikaciju za posao. Korišćenjem ove društvene mreže na ispravan način možemo vrlo lako doći do stranih klijenata, poslovnih partnera ili poslodavaca. Važno je samo biti aktivan, aktuelan i atraktivan. Biti drugačiji i potreban. 🙂

Najčešći izvor svakog problema je NEZNANJE. Pa tako i kada je reč o promociji, oglašavanju i marketingu u celini. Olako se shvata. Mnogi podcenjuju ovu profesiju jer je na ovim prostorima postala aktuelna tek pre nekoliko decenija. Do tada su korišćeni njeni elementi ali nije se nazivala marketingom, nego prodaja ili ekonomsko propagadni program (EPP). Marketing je izuzetno mlada profesija u Srbiji, posebno oglašavanje na društvenim mrežama i Google pretrazi. Iz tog razloga tumačenje marketinga je različito pa samim tim nastaju i mnoge zablude.

 

Piše: Jovan Vignjević,

25.01.2019.

Photo: pexels.com

Kategorije
Marketing

Suština digitalnog marketinga – Internet oglašavanje (VIDEO)

Šta je zapravo suština digitalnog marketinga? I da li je to isto što i internet oglašavanje? Koja je razlika izmedju Advertisinga (oglašavanja) i Marketinga?

Ovo su samo neka od pitanja na koja sam dao odgovore tokom predavanja o tome kako funkcioniše oglašavanje putem modernih kanala komuniakcije.

Online komunikacija i oglašavanje na društvenim mrežama je sastavni deo moderne komunikacije, kao i modernog poslovanja. Zato je veoma važno da u startu naučimo razliku između marketinga i oglasavanja (advertisinga). Jedno bez drugog ne može ali nije isto.

Internet oglašavanje predstavlja marketing strategiju, koja podrazumeva korišćenje interneta kao medija za priliv web saobraćaja. Primarni cilj internet oglašavanja je dostavljanje željene poruke precizno odabranim ciljnim grupama.

Osnovna namena društvenih mreža je ostvarivanje kontakata sa pojedincima. Odabirom (targetiranjem) pravih kontakata možete steći sopstvenu mrežu lojalnih pratilaca i kupaca vaših proizvoda ili usluga.

Kategorije
Resursi

Kako se motivisati da uspemo u Srbiji?

Najveća dilema i polemika u Srbiji i regionu je: „Da li ovde može da se uspe i zašto NE?“ Znam razne primere ali najčešće se srećem sa ljudima koji su uspeli. I krećem se među poslovno uspešnim i ostvarenim ljudima. Računam s kim si, takav si.

Kako god! Činjenica je da je teško samomotivisati se. Jako je teško. I jako je teško učiniti korak koji će te pomeriti iz zone komfora.

Ljudski mozak ima samo jedan zadatak. DA PREŽIVI. Kao takav, mozak nas konstantno tera da ne radimo ništa jer je njemu tako lakše, a samim tim i nama to odgovara. Brzo odustanemo i pronađemo 1.000 opravdanja zašto je dobro da smo odustali, a bez da smo probali. Mnogi od nas smatraju da imaju analitičke moći i veštine, a da se pri tom nikada u životu nisu bavili statističkim ili analitičkim tumačenjem podataka. Mnogi od nas nikada nisu radili pravu i ispravnu SWOT analizu. Dosta ljudi čak i ne zna šta je to.

Porazi me činjenica kada razgovaram sa ljudima i kada se iz petnih žila potrude da me ubede kako ovde nema budućnosti i kako ti za sve treba novac da bi počeo… Kako nema šta da se radi i kako je sve što pokreneš osuđeno na propast…

Kada kažem: „Nije tako!“, oni me pitaju: „Pa dobro. Šta da radi moj sin/ćerka?“. Stvarno ne znam šta nečiji sin ili ćerka ili bilo ko drugi da radi. Za definisanje toga postoje konsultantske kuće koje se bave tom procenom i koje to debelo naplate. Ako ne želite da platite konsultantsku kuću koja će vas posavetovati šta da radite ili gde da investirate, probajte da idete sistemom eliminacije. Prvo definišite u čemu niste dobri, šta ne želite da radite i šta ne volite da radite. Od onoga što vam ostane definišite šta se vama sviđa, u čemu ste dobri i da li verujete u to. Nakon toga razmislite na koji način možete da dođete do željenog cilja.

Jako je važno da se krećemo među ljudima. Da razgovaramo i razmenjujemo mišljenja i iskustva. Najgore je sedeti kod kuće ispred televizora i kukati nad samim sobom. To ništa neće promeniti. Ali razgovor sa drugim ljudima može da promeni sve.

Svi smo mi različiti. Neko ima preduzetničke i liderske sposobnosti, a neko nema. Ako ste ovaj drugi, važno je da to što pre prihvatite i pokušajte da nađete posao u onoj oblasti koja vam se sviđa, u čemu ste dobri i u šta verujete. To je ključ vaše sreće, zadovoljstva i uspeha. Ako ne uspete, radite nešto drugo dok ne nađete ono što vam odgovara. Nikada ne znate šta novi dan donosi. Život je čudo i čuda postoje. Nekada je potrebno verovati i u čuda.

Samo nemojte pre nego što krenete sa poslom da kažete: „Ma mani to, to se ne isplati.“ Kako znaš kada nisi ni probao. Ako znaš da je neko drugi to radio pa nije uspeo, prvo proveri zašto nije uspeo. Možda je problem u njemu. Možda nije dovoljno posvećeno i istrajno radio. Možda je brzo odustao.

Lično smatram da ti je za uspeh potreban zdrav razum, ideja (bilo kakva jer definicija dobre ideje nije za sve ista), sposobnost da nađeš onoga ko ima novac i ko bi želeo da investira i naravno, muda da kreneš!!!

Takođe, zameram ljudima što kukaju kako nema posla i kada nađu posao kao da ga i nemaju. Toliko je loša plata. Moje pitanje takvim ljudima je: „Šta ti zapravo znaš da radiš?“

Koliko smo spremni da ulažemo u sebe i da slobodno vreme posvetimo svom ličnom razvoju i dodatnom obrazovanju. Najlakše nam je da kažemo kako nismo dobri u nečemu i da nemamo vremena da se bavimo time.

Užasna je činjenica da u današnje vreme osoba koja ne zna da govori engleski ili neki drugi strani jezik (bar osnovno) i da je internet nepismena, očekuje nešto veliko. Surovo zvuči ali je tako. Ako ne znaš ove dve stvari teško da možeš da radiš visoko profitabilne poslove. Zbog interneta su izbrisane granice, a da bi mogao da posluješ izvan Srbije moraš da znaš bar jedan strani jezik.

Zato je veoma važno da radimo na ličnom razvoju i poslovnom unapređenju. Ceo život moramo da učimo i da istražujemo nove stvari. Samo tako ćemo biti srećni i zadovoljni. A ako odmah u startu odustanemo nikada nećemo znati šta smo propustili. Bićemo učaureni u svoju nemoć i svoj strah od nepoznatog. Gledaćemo druge kako uspevaju u svojim namerama i njih pljuvati što su uspešni, a sebe ćemo pravdati. Bez da pokušamo nešto da promenimo.

Samomotivacija posle niza neuspeha je skoro nemoguća misija. Ali citiraću Čerčila: „Uspeh je ići od neuspeha do neuspeha bez da izgubimo entuzijazam“, kao i „Kada si u paklu, hodaj.“

Zaključak ovog teksta je taj da nikada ne smemo da odustanemo od naših snova i ciljeva. Sve što radimo treba da bude samo privremeno dok ne postignemo ono što želimo. Ali moramo da radimo i da se krećemo. Tapkanje u mestu i gledanje u nebo nam neće ništa promeniti. Nikada se niko neće setiti nas ako se sami ne potrudimo da budemo vidljivi drugima. Skrenite pažnju na sebe svojim znanjem, radom, veštinama, pristupom, upornošću, željom i pozitivnom energijom. To je dobitna kombinacija. Ali iznad svega naoružajte se strpljenjem!

Rad na sebi i rad uopšte je konstantan fajt. On nikada ne prestaje. Čak i kad te život zakuca za patos, ne smeš da odustaneš!

 

Piše: Jovan Vignjević

Datum: 05.11.2018.

Foto: pixabay.com

Kategorije
Marketing

3 važna koraka za uspeh u prodaji

Pre svega da se razumemo! Sve oko nas je prodaja. Mi konstantno prodajemo i nama prodaju. Samo što većinu stvari prodamo bez naplate pa se to zove poklon, pomoć ili savet. Hajde da pojasnim stvari.

Veoma često ljudi međusobno razgovaraju o stvarima koje su kupili, probali ili doživeli. Pričaju o tome afirmativno ili kritički. Ako posle toga neko to isto kupi, proba ili doživi, tada je izvršena prodaja.

To je isto kao i sa političkim liderima ili sada popularnim životnim učiteljima (Life Coach). Oni ne prodaju opipljivu stvar oni prodaju osećaj. Njihov proizvod ne možete da opipate, ali možete da osetite.

Kao što sam već i rekao. Sve je prodaja. Uspeh u prodaji zavisi isključivo od nas i naših sposobnosti, odnosno veština.

Da bismo bili dobar prodavac moramo da znamo kome se obraćamo, na koji način i kojim jezikom. Ne možemo sa svakim na isti način da razgovaramo. To vam je isto kao i sa prijateljima. Sa nekima možete opuštenije da pričate, a sa nekima ne možete. S nekima ćete razgovarati sa podrazumevanjem, a sa nekima ćete morati da objašnjavate sve u sitna crevca jer su bukvalisti. Neki razumeju šalu, a neki ne. I tako dalje. Nadam se da sam bio jasan? Suština je u prilagođavanju komunikacije i načina prenosa poruke koju želite da pošaljete.

Recimo… Kada vidimo malo dete ili bebu svi odmah počinjemo da tepamo i menjamo boju glasa. Naš softver u glavi se automatski prilagodjava okolnostima. Kada se starim osobama obraćamo mahinalno povisujemo ton jer očekujemo da ne čuju dobro. I tako dalje i tako dalje. Sada je sigurno jasnije.

Kada pričamo o prodaji u bukvalnom smislu moramo da znamo nekoliko detalja koji su nam veoma važni kako bismo uspeli u onome što radimo. Pre svega i iznad svega moramo da verujemo u ono što prodajemo i da verujemo u naš proizvod ili uslugu. Jer ako nije tako, džaba sve tehnike i prirodni talenti. Varate i sebe i druge.

Ovom prilikom bih izdvojio 3 veoma važna koraka za postizanje uspeha u prodaji.

KAKO?

Moramo da odlučimo na koji način ćemo nešto plasirati do onih do kojih želimo da dođemo. Ljudi koji se bave marketingom i prodajom, vrlo često kanale komunikacije dele na ONLINE i OFFLINE. U suštini i jeste to osnovna podela. Sve što nije na internetu i ne koristi internet komunikaciju smatra se OFFLINE prodajom. Najčešće se ljudi opredeljuju da vrše kombinaciju kanala komunikacije. Na primer: plaćeni oglasi na društvenim mrežama, plaćeno pozicioniranje na prvoj strani na Google pretrazi i štampani materijali kao što su flajeri, plakati, brošure, knjige…

Vrlo čest kanal offline komunikacije je direktna prodaja. To najčešće koriste prodavci koji se bave mrežnim marketingom i mrežnom prodajom. Takve prodavce su nekeda zvali „Putujući prodavci“. Upravo zato što je to nekada bio najbolji i najbrži način da dobijete povratnu informaciju da li je neko zainteresovan da kupi ono što prodajete. Bez obzira što živimo u digitalnoj eri, ovakav vid prodaje se i dalje praktikuje i donosi ozbiljne rezultate.

Oni koji su gledali film „Preduzetnik“ znaju da je Rej Krok (vlasnik McDonalds franšize) nekada bio putujući prodavac aparata za milkšejk. Oduševljen sistemom usluge i proizvodnje koji su u restoranu McDonalds osmislili braća Ričard i Moris, dolazi na ideju da se to unapredi i da sistem prodaje izdvoji od proizvodnje. Predlaže prodaju standarda kvaliteta, a ne samo hamburgera. Tako nastaje franšiza.

Načine komunikacije delimo još i na agresivne i gerila. U većini slučaja okružuje nas Agresivni model komunikacije. On je mnogo jednostavniji i direktno upućuje na suštinu poruke. Jasan i precizan sa otvorenim pozivom na akciju onih kojima se obrćamo. Ovakav vid komunikacije je igranje na žici jer može da bude veoma uspešan ali isto tako i katastrofalan ako pređemo granicu i postanemo dosadni i suviše napadni. Gerila komunikacija je trka na 4.000 metara. To je lagani tempo koji nam daje mogućnost da iskažemo svoju kreativnost i dovitljivost. Da na što jednostavniji i jeftiniji način dođemo do naše ciljne grupe. Zato je za ovakav vid komunikacije i prodaje jako važno vreme, strpljenje i istrajnost.

PROFIL?

Pre nego što odlučimo na koji način ćemo nešto prodavati moramo definisati kome prodajemo i kako izgleda naš idealni kupac. Na osnovu profila potencijalnog kupca (kada kažem kupac, to je metafora za ciljnu grupu) možemo da donesemo odluku kako ćemo mu prići i na koji način ćemo mu se obratiti.

Potencijalni kupac naše usluge ili našeg proizvoda mora da se identifikuje sa onim što prodajemo. Samo tako ćemo imati uspeha u prodaji.

Nekome je poteban naš proizvod, nekome nije, a neko će možda nekada da se interesuje za ono što prodajemo. U svakom slučaju važno je naglasiti da svaka roba i usluga imaju svoje kupce. Samo je bitno da ih što preciznije identifikujemo i da im se obratimo na adekvatan način.

Kako ćemo identifikovati ko nam je ciljna grupa?

Prvo moramo detaljno da se upoznamo i da razumemo šta prodajemo. Samo ako mi verujemo u ono što radimo i drugi će. Zatim moramo da ustanovimo naš osnovni (krajnji) cilj ili ciljeve. Na osnovu toga izvršićemo procenu ciljne grupe po principu geografske lokacije, godišta, pola, obrazovanja, interesovanja, socijalni i bračni status, obrazovanje… Kao i to da li je naša ciljna grupa pravno ili fizičko lice. Veoma je važno da pretpostavimo koje su navike ciljne grupe kojoj šaljemo poruku. Kao na primer: Da li kupuje ili ne kupuje preko interneta? Da li više voli da pogleda na sajtu pa da pozove ili ima naviku da sve odradi online bez ikakvog zvanja ili slanja mejla sa zahtevom za dodatna pojašnjenja?

Postoji tu još jako puno detalja koje treba uzeti u obzir ali oni nisu od vitalnog zančaja za sam početak istraživačkog rada i pokretanja prodaje. To su detalji koji se prikupe kada krene prodaja i kada vršimo analizu poslovanja i dinamiku prodaje. Na osnovu toga vršimo korekcije načina prodaje i ciljne grupe. Nije redak slučaj da se omaši ciljna grupa i da naš proizvod kupuju ili uslugu koriste potpuno drugačiji profil potrošača. U svakom slučaju to nije ni bitno. Bitno je da ostvarujemo prodaju i da kriva svakog meseca raste. Da postoji potrežnja i potreba za našim proizvodom i našom uslugom.

MOTIV?

Ovaj segment je izuzetno važan jer on je inicijalna kapisla, okidač u glavi koji donosi odluku da potrošač postane naš kupac. U digitalnoj eri je to relativno lako. Fejsbuk je napravio revoluciju kada je kreirao PIXEL KOD koji prati naša interesovanja i potrebe i na osnovu toga nam šalje ponude i oglase.

Motivi mogu da budu različiti ali najčešće je to potreba, želja, prinuda, neplanirana potreba ili hedonizam. Nekada je motiv, kombinacija gore navedenog.

Danas su marketing i prodaja mnogo precizniji ali su još uvek daleko od idealnog. Svakako je drastično uznapredovala ova oblast poslovanja tako da je danas uspeh u prodaji i promociji proizvoda i usluge mnogo izvesniji nego ranije. Ranije je bilo: „I ćorava koka neko zrno ubode.“

Spram ciljne grupe i kanala (načina) obraćanja istoj procenjujemo koji bi bio motiv kupovine. Iz tog razloga je jako važno da verujemo u ono što radimo i u ono što prodajemo.

Da pojasnim. Uvek krenite od sebe. Sebe pitajte da li biste kupili ono što prodajete i ako je odgovor „Da“, zašto biste to kupili? Odgovorom na ova pitanja ćete profilisati idealnu ciljnu grupu i definisati svoj način prodaje. To se još u marketingu kaže: „Ući u cipele kupca.“

Sve je teško dok ne postane lako!

 

Piše: Jovan Vignjević

Datum: 01.11.2018.

Foto: pixabay.com

Kategorije
Resursi

Tajna efektnog javnog nastupa

Tajna efektnog javnog nastupa i govora je u tome da verujete u ono što prezentujete, zastupate i govorite.  Priprema za javni nastup se podrazumeva pa to neću ni spominjati. Eto, rekao sam vam odmah na početku. Dalje ne morate ni da čitate ako smatrate da ste sve shvatili. Ali pitaću vas… Kako će ljudi znati šta je to što imate da im prenesete i šta je to u šta vi verujete?

Kako bih vam na slikovit način objasnio šta želim da kažem, pogledajte scenu iz filma „Hrabro Srce“ sa Mel Gibsonom u ulozi Vilijama Volasa, kada se obraća veoma demotivisanim Škotima koji su izašli na bojno polje, ali odbijaju da se bore protiv višestruko brojnijeg neprijatelja. Ova scena pokazuje sve ono što treba da bude javni nastup i kako govornik treba da se postavi. Pogledajte insert.

 

ULAZAK

Ulazak na scenu je veoma bitan. On je neka vrsta rukovanja sa vašom publikom. Vašim ulaskom pružate ruku mlitavo, prečvrsto ili taman. Vašim ulaskom stvarate prvi utisak o sebi. On ostaje najduže u sećanju svakog čoveka. I prvi utisak određuje da li će vas neko slušati ili ne.

 

SKRETANJE PAŽNJE

Skretanje pažnje publike na sebe i podizanje nivoa koncentracije slušalaca je veoma važan segment svakog javnog nastupa. Zato je veoma važno da to bude na početku. Najčešće se to radi na taj način što nešto konstatujete ili postavite pitanje koje je lako i na koje svi znaju odgovor.

Pažnju publike možemo dobiti i pomoću identifikacije sa publikom. Na primer: Vi ste stručnjak za upravljanje ljudskim resursima i dobili ste zadatak da programerima jedne IT firme prezentujete na koji način da upravljaju svojim timom ili kako da se ponašaju unutar tima. Programeri su ljudi koji su navikli da sede za računarom, slušaju muziku i kucaju kodove. Veliku većinu njih ne interesuje tema Ljudski resursi, ali moraju da prisustvuju treningu jer ih je firma poslala i to im je jedna od mnogobrojnih radnih obaveza. Kako pridobiti njihovu pažnju? Jednostavno. Staćate pred njih i reći ćete im: „Oduvek mi je bila želja da naučim programiranje. Želeo sam da pravim igrice. Ali nisam talentovan za to i nisam uspeo da naučim da pišem kodove. Bez obzira na sve, pronašao sam svoju nišu. Bavim se ljudima. A ako mi bude ikada trebala pomoć oko programiranja, znam gde mogu da pronađem najbolje stručnajke za to. (kratka pauza) Dobar dan i dobro došli na prezentaciju o ljudskim resursima. Moje ime je…“

 

ŠALA

U uvodnom izlaganju ste pridobili pažnju publike. Sada je potrebno to podići na viši nivo i podesiti radnu temperaturu motora.

Očekuje se da krenete sa materijom. Ali ne. Vi odlučujete da ispričate neki primereni vic, smešnu anegdotu ili nešto što se vama lično desilo, a da je smešno i da može da se poveže sa datom temom o kojoj treba da govorite.

Smeh podstiče lučenje hormona sreće. Smeh i duhovite osobe privlače više pažnje od bilo čega. Atmosfera se transformiše iz učmale klasične predavačke u interaktivnu i opuštenu. Ljudi prepoznaju potencijal predavača (govornika) i podsvesno mu daju šansu. Uključuju se i odlučuju da ga slušaju. Interesuje ih šta ovakva osoba ima da im kaže.

 

INTERAKCIJA

Današnji obrazovni sistem u Srbiji nas uči kako da sedimo, slušamo, učimo napamet i mehanički reprodukujemo. Izuzima se interakcija i fokusiranje na suštinu. Izbegava se podsticanje medjusobne komunikacije između predavača (govornika) i publike (slušalaca, učenika…).

Zato je važno da iskoristite radnu temperaturu svoje publike koju ste postigli u prethodna tri koraka. Počnite sa prezentovanjem, ali trudite se da što više postavljate pitanja i da vam što veći broj prisutnih slušalaca da odgovor na postavljena pitanja.

Budite koncizni, jasni i nedvosmisleni. Precizno iznesite suštinu zbog čega ste tu i zbog čega vaša publika treba da primeni (kupi, usvoji…) ono što im prezentujete. Ne odugovlačite i pričajte jezikom publike.

Na slajdovima koristite što više fotografija i multimedijalnog sadržaja, a što manje teksta.

Vi ste dirigent, a publika je vaš orkestar koji treba da svira onako kako vi dirigujete. Svojim nastupom podstaknite da se slušaoci uključe u diskusiju. Neka vas prekidaju. Samo je važno da samoinicijativno osete potrebu da se uključe i komentarišu ili postave pitanje.

 

ISTRAJNOST

Interakcija nije garancija da ste uspeli u svojoj misiji. Ljudi ne žele da izađu iz „Bezbedne zone“. Važno je da prepoznaju u vama odlučnost i istrajnost da ih naučite ono što vi znate i da shvate da će im to koristiti onoliko koliko je vama koristilo. I vraćamo se na početak. Potrebno je da verujete u ono što prezentujete, zastupate i govorite.

Poentiranjem i konkretnim zaključkom prezentacije treba da podignete adrenalin slušaoca do te mere da čim izađe iz sale odluči da uradi onako kako ste mu vi rekli.

Na primer: Isti oni programeri su vas odslušali. Učestvovali su tokom prezentacije. Smejali se. Šalili. Sve super. I to je to. Smatraju da su odslušali jedno nesvakidašnje i zanimljivo predavanje. Ali ne žele ništa da promene kod sebe. U tom slučaju vaše poentiranje bi bilo tako što ćete probuditi želju u njima. Želju da urade onako kako ste ih vi naučili. Reći ćete im: „Boljom saradnjom unutar tima i primenom veština koje ste danas naučili bićete produktivniji i imaćete više vremena za sebe i svoje prijatelje. Možda i neko iz tima postane vaš novi najbolji prijatelj pa nastavite privatno da se družite i jedete svoj omiljeni burger i pijete omiljeno Craft pivo.“

Vilijam Volas je uspeo da motiviše demotivisane Škote. Uspeo je svojim nastupom da pokaže u šta zaiste veruje i za šta je spreman i život da da. U današnje vreme se od vas ne očekuje životom da branite svoja ubeđenja i znanja ali se očekuje da čvrsto verujete u to što radite i tu energiju da prenesete na druge. Da li kroz javni nastup, prezentaciju, vebinar, individualnu komunikaciju, radionicu, uz pivo ili kafu. Važno je da vaš sagovornik ili sagovornici prepoznaju tu energiju i slediće vaš primer!

 

Piše: Jovan Vignjević

Datum: 31.07.2018. god.

Photo by pixabay.com

Kategorije
Zanimljivosti

JAVNI NASTUP – Zašto ga se plašimo?

Jeza, mentalna blokada, nesigurnost, hladan znoj i mucanje su simptomi straha od kamere, javnog nastupa i javnog govora pred većim brojem ljudi. To je nešto što svi mi osetimo u ovakvim situacijama. Neki umeju da savladaju taj osećaj, a neki ne umeju. Taj strah je prisutan i on je dobar. Kao kada ste novopečeni vozač koji zna da vozi ali nije još potpuno siguran i nema onu ustaljenu rutinu. Tako je i sa javnim nastupom. Taj strah je dobar i potreban kako bismo više pazili. Samo iskustvom se stvara rutina, a rutinom sigurnost u ono što radite.

Zašto se plašimo kamera i javnog nastupa? Zašto se plašimo da govorimo pred ljudima? Zašto imamo strah od toga da nas neko čuje?

Zato što nam je veoma važno tudje mišljenje i šta će drugi reći o nama. Ne plašimo se mi govora pred drugima, već onoga šta će naš govor izazvati kod slušalaca i gledalaca.

Imam preko 10 godina iskustva u javnim nastupimo i prezentacijama. Dve i po godine sam radio kao novinar na jednoj lokalnoj televiziji u Novom Sadu. Tokom studija sam bio angažovan u studenstkim organizacijama, nakon fakulteta u NVO sektoru, na raznim projektima i nešto kratko u politici (uslovno rečeno). Sve to zahteva javni nastup i javnu prezentaciju.

Kada sam prvi put trebao da stanem pred  kameru imao sam toliku tremu da smo 3 rečenice snimali preko sat vremena. A pri tom nije bio uživo program. Trebalo je da izgovorim nekoliko Standup rečenica (to je ono kada stojiš pred kamerom i govoriš) o Univerzitetu u Novom Sadu. Znao sam tekst. Sam sam ga pisao i dobro sam se pripremio. Ali kada vidim onaj krug (objektiv) i crvenu sijalicu kao da me hipnotiše. Sve ono što sam do tada znao nisam više znao.

Moj mozak je bio u haosu. Vodio je računa o tekstu, dikciji, dinamici govora, govoru tela, gestikulacijama i o tome šta će snimatelj da misli o meni. Tako je. Snimatelj. Sve to je izazivalo ogroman haos u mojoj glavi. Do onog momenta kada je snimatelj spustio kameru i rekao: „Brate, znam da možeš bolje. Zamisli da smo sami u kafani i pijemo pivo, a ti mi pričaš o Univerzitetu. Ja ništa ne znam o novosadskom Univerzitetu. Šta god da mi kažeš verovaću ti.“

E to je ono što mi je bilo potrebno. Podrška, razumevanje, saosećajnost, vera u mene, poverenje. Izašao sam iz grča. Reči su samo izlazile iz mene i snimljeno je baš onako kako treba.

Suština je u tome da velika većina vaših slušalaca i gledalaca nema pojma o čemu pričate i želi da čuje nešto novo od vas. Tu je vaša prednost. Vi ste ti koji dajete informaciju. Slušaoci to prihvataju kao krajnju informaciju i retko ko će proveravati relevantnost onoga što govorite. Zato je veoma važno da se fokusirate na ono o čemu pričate, a ne na to kako i kome pričate. Vodite računa da ono što govorite ima neku vrednost i korisnost za vaše slušaoce. Jer klimanje glave publike kao znak odobravanja podiže samopouzdanje.

Kada sam radio na televiziji kao novinar voleo sam često da pravim ankete. Ali moja pitanja su retko kad bila uobičajena. Na primer, ljudima sam znao da u decembru postavim pitanje: „Gde planirate da idete za 1. maj“, kao i „Kada u trci obiđete trećeg, koji ste?“. Jednom sam pitao ljude: „Šta biste radili ako bi nova godina pala na petak 13.?“

Vrhunac mojih anketa je bila jedna iz 2006. godine koju sam uradio sa slučajnim prolaznicima u Knez Mihajlovoj ulici tokom zenita homofobije u Srbiji sa pitanjem: „Kako biste odreagovali kada biste saznali da vam je prvi komšija homosapiens?“

Ne!!! Nisu ljudi glupavi ili neinformisani. Možda su malo ostrašćeni ali ovo ne dokazuje da su glupavi.

Hajde da se stavimo u njihovu poziciju. Zamislite sada jutro. Ustali ste. Spremili ste se da izađete napolje. Razmišljate o nekim vašim ličnim stvarima: „Da li sam ugasila peglu? Da li ću stići danas sve da završtim od posla? Kumovi nam stužu večeras na večeru. Šta da im pripremim? Da li sam dobro parkirao auto? Da li sam uplatio parking? Opet kasnim na predavanje, a sutra mi je ispit!“… Na sve to ispred vas iskače čovek sa mikrofonom u ruci i postavljam vam pitanje.

Vaš mozak ima krizni PR. Pokušava da vas izvuče iz trenutne neprijatne situacije. Pravite se da slušate novinara, ali ga u stvari ne čujete. Probuđeni ste iz svojih misli. Dovedeni pred svršen čin. Trema. Strah od blamaže. Postavlja vam se dugačko pitanje. Vaš mozak počinje da radi kao Google. Po principu ključnih reči. Na osnovu toga nudi vam rešenje (odgovor) koji vi treba da reprodukujete. Registruje reč „Homo“. Javna propaganda vam je formirala mišljenje.

Na kraju kao rezultat celog ovog procesa dobijate ovakve odgovore.

Rešenje problema je veoma jednostavno. Duboko udahnite i zamolite da vam ponove pitanje. Sve ostalo je na vama.

Javni nastup nije bauk. On se vežba i uči. Ljudi idu na fakultet za javni nastup. Dikcija, dinamika, mimika, scenski nastup, neverbalna komunikacija, pisanje i reprodukcija efektnih tekstova i govora se uči. Zato je važno da shvatite da kada stojite ispred mase ljudi ili kamere da ste vi ti koji ste centar pažnje i da šta god učinite nećete pogrešiti. Niko vam se neće smejati ako pogrešite. Čak šta, pružiće vam podršku. Publika ima razumevanja za hrabre i one koji se trude da nešto dobro urade. Srećno.

 

Piše: Jovan Vignjević

Photo by: Aleksandar Zigić, Wipanee Sungwichai

Video by: RTV Panonija Novi Sad

Datum: 26.06.2018.